Крстовдан, Воздвижење Часног Крста Господњег, слави се 27. септембра (14. септембра по старом календару) и један је од дванаест великих празника Православне Цркве. На овај дан обележава се проналажење Часног Крста на коме је Господ Исус Христос разапет. У III веку, римски цар Адријан наредио је да се на месту Христовог страдања на Голготи подигне пагански храм посвећен богињи Венери, у покушају да се избрише хришћанско сећање на то свето место. Три века касније, 326. године, царица Јелена, мајка цара Константина Великог, дошла је у Јерусалим да пронађе Часни Крст. Наредила је да се сруши пагански храм и почну ископавања. Након дугог копања, пронађена су три крста — Христов и крстови двојице разбојника. Да би утврдили који је Христов крст, патријарх Макарије нареди да се мртвац положи на сваки од три крста. Од прва два крста се ништа не деси, али чим мртваца положише на трећи крст — он оживе. Тако су препознали Часни Крст Христов. Патријарх Макарије узе Часни Крст и уздиже га (воздвиже) пред народом, који је до сузâ усхићено узвикивао: „Господе, помилуј!" Одатле и назив празника — Воздвижење. На Крстовдан се држи строг пост. У црквама се износи крст на средину храма, а верници му се клањају. Овај дан подсећа нас да је Крст — оруђе срамотне смрти — кроз Христово страдање постао знак победе, наде и вечног живота. У народу се каже: „Крстовдан — крсто носи дан." На овај дан почиње јесења сетва и довршавају се јесењи радови у пољу.