Krstovdan, Vozdviženje Časnog Krsta Gospodnjeg, slavi se 27. septembra (14. septembra po starom kalendaru) i jedan je od dvanaest velikih praznika Pravoslavne Crkve. Na ovaj dan obeležava se pronalaženje Časnog Krsta na kome je Gospod Isus Hristos razapet. U III veku, rimski car Adrijan naredio je da se na mestu Hristovog stradanja na Golgoti podigne paganski hram posvećen boginji Veneri, u pokušaju da se izbriše hrišćansko sećanje na to sveto mesto. Tri veka kasnije, 326. godine, carica Jelena, majka cara Konstantina Velikog, došla je u Jerusalim da pronađe Časni Krst. Naredila je da se sruši paganski hram i počnu iskopavanja. Nakon dugog kopanja, pronađena su tri krsta — Hristov i krstovi dvojice razbojnika. Da bi utvrdili koji je Hristov krst, patrijarh Makarije naredi da se mrtvac položi na svaki od tri krsta. Od prva dva krsta se ništa ne desi, ali čim mrtvaca položiše na treći krst — on ožive. Tako su prepoznali Časni Krst Hristov. Patrijarh Makarije uze Časni Krst i uzdiže ga (vozdviže) pred narodom, koji je do suzâ ushićeno uzvikivao: „Gospode, pomiluj!" Odatle i naziv praznika — Vozdviženje. Na Krstovdan se drži strog post. U crkvama se iznosi krst na sredinu hrama, a vernici mu se klanjaju. Ovaj dan podseća nas da je Krst — oruđe sramotne smrti — kroz Hristovo stradanje postao znak pobede, nade i večnog života. U narodu se kaže: „Krstovdan — krsto nosi dan." Na ovaj dan počinje jesenja setva i dovršavaju se jesenji radovi u polju.