Đurđevdan se slavi 6. maja (23. aprila po starom kalendaru) i jedan je od najpopularnijih i najradosnijih praznika u srpskom narodu. Posvećen je Svetom velikomučeniku Georgiju, jednom od najslavnijih hrišćanskih svetitelja. Sveti Georgije rođen je u Kapadokiji u III veku, u pobožnoj hrišćanskoj porodici. Bio je obrazovan i hrabar mladić, koji se istakao u rimskoj vojsci i zaslužio visoki čin tribuna. Car Dioklecijan ga je veoma cenio. Kada je Dioklecijan pokrenuo strašno gonjenje hrišćana, Georgije je ustao pred carem i javno ispovedio da je hrišćanin. Podelio je svoje bogatstvo siromašnima i pripremio se za stradanje. Car je pokušavao da ga nagovori da se odrekne Hrista, a zatim naredio da ga muče. Georgija su podvrgavali najstrašnijim mukama — stavljali ga na točak sa noževima, bacali u var, oblačili mu usijane gvozdene obuće, davali mu otrov — ali on se svaki put čudesno oporavljao. Videvši ove čuda, mnogi pagani se obratiše u hrišćanstvo, među njima i carica Aleksandra. Najpoznatije čudo Svetog Georgija je ubijanje aždaje (zmaja) koja je terorisala grad i zahtevala ljudske žrtve. Kad dođe red na carsku kćer, pojavi se Georgije na belom konju, u ime Hristovo pobedi aždaju i oslobodi devojku i ceo grad. Ovaj događaj simbolizuje pobedu hrišćanske vere nad paganstvom i zlom. Na kraju, posle sedam dana mučenja, car naredi da mu se odseče glava. Sveti Georgije mirno primi mučeničku smrt, 23. aprila 303. godine. Đurđevdan u Srbiji označava dolazak proleća i početak novih radova. Tradicionalno se pali vatra, pletu venci, palozi i ranorani se idu na „đurđevsku rosu". U narodu se kaže: „Ko rano rani na Đurđevdan, zdrav je cele godine."