Свети Василије Велики слави се 14. јануара (1. јануара по старом календару), на дан Обрезања Господа Исуса Христа. Код Срба се овај дан обележава и као Српска Нова година (Мали Божић). Свети Василије рођен је око 330. године у Кесарији Кападокијској, у породици светитеља — његови баба, мајка, два брата и сестра такође су проглашени за свете. Добио је најбоље могуће образовање тога доба — учио је у Кесарији, Цариграду и Атини, где му је друг био будући Свети Григорије Богослов. Упркос блиставој научној каријери, Василије се окренуо монашком животу. Путовао је по Египту, Палестини и Сирији, учећи од великих подвижника. Вратио се у Кападокију и основао монашку општежитију — правила заједничког монашког живота која се користе до данас. Рукоположен за Архиепископа Кесарије Кападокијске, постао је један од стубова Цркве. Безстрашно се борио против аријанске јереси, која је порицала Христово божанство. Цар Валенс, аријанац, послао му је свог префекта да га застраши. Василије му одговори: „Онај ко нема ништа — нема чега да се плаши. Не можете ми одузети имање јер га немам. Не можете ме прогнати јер сам свугде код куће. Не можете ме убити јер ће то бити мој пут ка Богу." Свети Василије саставио је литургију која се служи десет пута годишње — на велике празнике и за време Великог поста. Написао је бројне богословске и аскетске списе, тумачења Светог Писма и Шестоднев — тумачење шест дана стварања света. Основао је болнице, кухиње за сиромахе и прихватилишта — првих таквих хришћанских институција. Преставио се 1. јануара 379. године, у 49. години живота. Краткога века, али огроман по делу и утицају. Један је од Три велика јерарха, заједно с Григоријем Богословом и Јованом Златоустим. У Србији се на овај дан чека Нова година по Јулијанском календару и прича се како Свети Василије доноси дарове деци.