Sveti Vasilije Veliki slavi se 14. januara (1. januara po starom kalendaru), na dan Obrezanja Gospoda Isusa Hrista. Kod Srba se ovaj dan obeležava i kao Srpska Nova godina (Mali Božić). Sveti Vasilije rođen je oko 330. godine u Kesariji Kapadokijskoj, u porodici svetitelja — njegovi baba, majka, dva brata i sestra takođe su proglašeni za svete. Dobio je najbolje moguće obrazovanje toga doba — učio je u Kesariji, Carigradu i Atini, gde mu je drug bio budući Sveti Grigorije Bogoslov. Uprkos blistavoj naučnoj karijeri, Vasilije se okrenuo monaškom životu. Putovao je po Egiptu, Palestini i Siriji, učeći od velikih podvižnika. Vratio se u Kapadokiju i osnovao monašku opštežitiju — pravila zajedničkog monaškog života koja se koriste do danas. Rukopoložen za Arhiepiskopa Kesarije Kapadokijske, postao je jedan od stubova Crkve. Bezstrašno se borio protiv arijanske jeresi, koja je poricala Hristovo božanstvo. Car Valens, arijanac, poslao mu je svog prefekta da ga zastraši. Vasilije mu odgovori: „Onaj ko nema ništa — nema čega da se plaši. Ne možete mi oduzeti imanje jer ga nemam. Ne možete me prognati jer sam svugde kod kuće. Ne možete me ubiti jer će to biti moj put ka Bogu." Sveti Vasilije sastavio je liturgiju koja se služi deset puta godišnje — na velike praznike i za vreme Velikog posta. Napisao je brojne bogoslovske i asketske spise, tumačenja Svetog Pisma i Šestodnev — tumačenje šest dana stvaranja sveta. Osnovao je bolnice, kuhinje za siromahe i prihvatilišta — prvih takvih hrišćanskih institucija. Prestavio se 1. januara 379. godine, u 49. godini života. Kratkoga veka, ali ogroman po delu i uticaju. Jedan je od Tri velika jerarha, zajedno s Grigorijem Bogoslovom i Jovanom Zlatoustim. U Srbiji se na ovaj dan čeka Nova godina po Julijanskom kalendaru i priča se kako Sveti Vasilije donosi darove deci.