Свети Василије Острошки слави се 12. маја (29. априла по старом календару). Он је један од најпоштованијих светитеља у Српској Православној Цркви и један од највећих чудотвораца хришћанског света. Манастир Острог у Црној Гори, где почивају његове мошти, посећују стотине хиљада поклоника сваке године. Свети Василије рођен је 1610. године у селу Мркоњићи у Поповом Пољу (данашња Херцеговина), у побожној породици Јовановић. Крштен је именом Стојан. Од детињства је учио при манастиру Завала, а затим при манастиру Тврдош, где се и замонашио. Показавши велику ученост и духовност, рукоположен је за свештеника, а потом и за епископа. Најпре је био Епископ захумско-херцеговачки, а касније Митрополит. Живео је у тешким временима турског ропства. Народ је био понижен, храмови рушени, вера угрожена. Василије је обилазио своје стадо, храбрио народ, обнављао цркве и школе. Због свог деловања, био је прогоњен и оклеветан од Турака и унијата. На крају живота, повукао се у манастир Острог, усечен у стену на висини од 900 метара. Ту је провео последње године у посту, молитви и духовним подвизима. Преставио се мирно 1671. године. Када су, послије извесног времена, отворили његов гроб, нађоше тело нетљено и мироточиво. Од тада, безбројна чуда десила су се на његовим моштима — исцељења неизлечивих болести, помоћ у невољама, заштита од зла. Чуда се дешавају свим људима, без обзира на веру и националност — Срби, Хрвати, Муслимани, Албанци — сви долазе у Острог и добијају помоћ. Свети Василије Острошки је светитељ који ни после смрти не престаје да помаже свима који му се с вером обрате. Његова реч и данас одјекује: „Ко с вером дође, неће отићи без помоћи."