Свети пророк Мојсеј слави се 17. септембра (4. септембра по старом календару). Он је највећи старозаветни пророк, вођа народа Израиљевог и законодавац, који је примио Десет заповести од самога Бога на Синају. Мојсеј се родио у Египту, у племену Левијевом, у време када је фараон наредио да се убију сва новорођена мушка деца Јевреја. Његова мајка, да би га спасила, положила га је у корпу и пустила низ Нил. Фараонова кћи је нашла дете, усвојила га и васпитала на египатском двору, али је Мојсеј од своје праве мајке, која му је била дојиља, научио веру у истинитога Бога. Када је одрастао и видео како Египћанин бије Јеврејина, убио је насилника и побегао у Мадијамску пустињу. Тамо је провео четрдесет година као пастир, живећи скромно и припремајући се за велику мисију коју му је Бог наменио. На гори Хориву, Бог му се јавио у неопаливој купини — грму који је горео али не сагоревао — и рече му: „Ја сам Бог оца твога, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев. Виђех невољу народа Мојега у Египту. Хајде да те пошаљем к фараону да изведеш народ Мој." Мојсеј, уз Божију помоћ, навео је десет страшних зала на Египат. Фараон је коначно пустио народ, али их потом гонио до Црвеног мора, које се чудесно раздвојило да народ прође, а потом затворило над египатском војском. На гори Синајској, Мојсеј је примио Десет заповести — основу моралног закона. Четрдесет дана и ноћи провео је на гори, лицем ка Богу, по чему је назван Боговидац. Водио је народ четрдесет година кроз пустињу, стрпљиво подносећи њихово роптање и неверство. Сам није ушао у Обећану Земљу, али ју је видео с горе Нававе пре своје смрти, у 120. години живота. Мојсеј остаје пример послушности Богу, стрпљења и верности, чак и када је пут тежак и пун искушења.