Никољдан се слави 19. децембра (6. децембра по старом календару) и посвећен је Светом Николају Чудотворцу, једном од најпоштованијих светитеља у целом хришћанском свету. Код Срба је Никољдан најчешћа крсна слава. Свети Николај рођен је око 270. године у граду Патари у Ликији (данашња Турска), у богатој и побожној породици. Од раног детињства показивао је необичну побожност — постио је средом и петком још као одојче. Када су му родитељи умрли, наследио је велико богатство, али га је целог раздао сиромасима. Најчувеније дело његовог милосрђа везано је за тројицу девојака чији их је отац, осиромашен, намеравао предати греху. Свети Николај је три ноћи заредом тајно бацао кроз прозор кесе са златом, обезбедивши им мираз и честит живот. Овај догађај је постао основа за народно веровање о „Светом Николи" који доноси дарове. Рукоположен за епископа града Мира у Ликији, био је смерни и мудри пастир свога стада. За време Диоклецијановог гоњења хришћана, бачен је у тамницу, где је остао до доласка Константина Великог. На Првом васељенском сабору у Никеји (325), Свети Николај је ревносно бранио православну веру од Аријеве јереси. Према предању, толико се узбудио од богохулних речи Арија да га је ударио шамар — због чега су му сабожени одузели епископску одежду. Но Господ и Богородица су му се јавили и вратили му достојанство. Свети Николај извршио је безброј чуда за живота и после смрти — спасао је морнаре од олује, невино осуђене од погубљења, гладне од глади. Преставио се мирно 6. децембра 343. године. Његове мошти пренете су 1087. у Бари, Италија, где почивају и данас, мироточећи. На Никољдан се у Србији спремају посне славске софре, сече се славски колач и пали свећа, славећи светитеља који је целог живота давао другима и чије милосрђе не престаје ни после смрти.