Nikoljdan se slavi 19. decembra (6. decembra po starom kalendaru) i posvećen je Svetom Nikolaju Čudotvorcu, jednom od najpoštovanijih svetitelja u celom hrišćanskom svetu. Kod Srba je Nikoljdan najčešća krsna slava. Sveti Nikolaj rođen je oko 270. godine u gradu Patari u Likiji (današnja Turska), u bogatoj i pobožnoj porodici. Od ranog detinjstva pokazivao je neobičnu pobožnost — postio je sredom i petkom još kao odojče. Kada su mu roditelji umrli, nasledio je veliko bogatstvo, ali ga je celog razdao siromasima. Najčuvenije delo njegovog milosrđa vezano je za trojicu devojaka čiji ih je otac, osiromašen, nameravao predati grehu. Sveti Nikolaj je tri noći zaredom tajno bacao kroz prozor kese sa zlatom, obezbedivši im miraz i čestit život. Ovaj događaj je postao osnova za narodno verovanje o „Svetom Nikoli" koji donosi darove. Rukopoložen za episkopa grada Mira u Likiji, bio je smerni i mudri pastir svoga stada. Za vreme Dioklecijanovog gonjenja hrišćana, bačen je u tamnicu, gde je ostao do dolaska Konstantina Velikog. Na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji (325), Sveti Nikolaj je revnosno branio pravoslavnu veru od Arijeve jeresi. Prema predanju, toliko se uzbudio od bogohulnih reči Arija da ga je udario šamar — zbog čega su mu saboženi oduzeli episkopsku odeždu. No Gospod i Bogorodica su mu se javili i vratili mu dostojanstvo. Sveti Nikolaj izvršio je bezbroj čuda za života i posle smrti — spasao je mornare od oluje, nevino osuđene od pogubljenja, gladne od gladi. Prestavio se mirno 6. decembra 343. godine. Njegove mošti prenete su 1087. u Bari, Italija, gde počivaju i danas, mirotočeći. Na Nikoljdan se u Srbiji spremaju posne slavske sofre, seče se slavski kolač i pali sveća, slaveći svetitelja koji je celog života davao drugima i čije milosrđe ne prestaje ni posle smrti.