Видовдан се слави 28. јуна (15. јуна по старом календару) и представља најзначајнији историјски и духовни дан српског народа. На овај дан, 1389. године, одиграла се Косовска битка, у којој је кнез Лазар Хребељановић предводио српску војску против Османског царства. Свети кнез Лазар био је побожан и праведан владар, који је волео свој народ и своју веру. Пред битку, према предању, јавио му се анђео Божији и дао му избор: земаљско царство или Царство Небеско. Лазар изабра Царство Небеско, знајући да то значи погибију на бојном пољу. На Видовдан, на Косову Пољу, српска војска се судари с многоструко надмоћнијим турским силама. Борба беше крвава и жестока. Витез Милош Обилић пробио се до турског султана Мурата и убио га у његовом шатору — доказавши да Срби нису лишени јунаштва и части. Кнез Лазар је заробљен и погубљен. Али његова жртва није била узалудна — постала је темељ српског духовног идентитета. Он је изабрао часну смрт уместо срамног ропства, крст часни уместо земаљске славе. Тело Светог кнеза Лазара пренето је најпре у Раваницу, манастир који је сам подигао. Кроз векове, мошти су преношене од места до места, штитећи народ. Данас почивају у манастиру Раваница на Фрушкој Гори. Видовдан није само дан сећања на Косовску битку. То је дан свих српских мученика који су кроз векове стradали за веру и слободу. На овај дан Срби се присећају завета кнеза Лазара и обнављају одлучност да чувају своју веру, слободу и достојанство. „Ко је Србин и српскога рода, и од српске крви и колена, а не дошо на бој на Косово, не имао од срца порода!"