Vidovdan se slavi 28. juna (15. juna po starom kalendaru) i predstavlja najznačajniji istorijski i duhovni dan srpskog naroda. Na ovaj dan, 1389. godine, odigrala se Kosovska bitka, u kojoj je knez Lazar Hrebeljanović predvodio srpsku vojsku protiv Osmanskog carstva. Sveti knez Lazar bio je pobožan i pravedan vladar, koji je voleo svoj narod i svoju veru. Pred bitku, prema predanju, javio mu se anđeo Božiji i dao mu izbor: zemaljsko carstvo ili Carstvo Nebesko. Lazar izabra Carstvo Nebesko, znajući da to znači pogibiju na bojnom polju. Na Vidovdan, na Kosovu Polju, srpska vojska se sudari s mnogostruko nadmoćnijim turskim silama. Borba beše krvava i žestoka. Vitez Miloš Obilić probio se do turskog sultana Murata i ubio ga u njegovom šatoru — dokazavši da Srbi nisu lišeni junaštva i časti. Knez Lazar je zarobljen i pogubljen. Ali njegova žrtva nije bila uzaludna — postala je temelj srpskog duhovnog identiteta. On je izabrao časnu smrt umesto sramnog ropstva, krst časni umesto zemaljske slave. Telo Svetog kneza Lazara preneto je najpre u Ravanicu, manastir koji je sam podigao. Kroz vekove, mošti su prenošene od mesta do mesta, štiteći narod. Danas počivaju u manastiru Ravanica na Fruškoj Gori. Vidovdan nije samo dan sećanja na Kosovsku bitku. To je dan svih srpskih mučenika koji su kroz vekove stradali za veru i slobodu. Na ovaj dan Srbi se prisećaju zaveta kneza Lazara i obnavljaju odlučnost da čuvaju svoju veru, slobodu i dostojanstvo. „Ko je Srbin i srpskoga roda, i od srpske krvi i kolena, a ne došo na boj na Kosovo, ne imao od srca poroda!"