Празник се обележава 24. новембра по новом (Грегоријанском) календару. Свети краљ Стефан Урош III Немањић, познатији као Стефан Дечански, био је један од најтрагичнијих и најпобожнијих српских владара. Био је син краља Милутина и отац цара Душана. Због политичких сплетки у младости, отац га је ослепео и послао у прогонство у Цариград, где је провео седам година уз строги пост и молитву у манастиру Пантократор. Чудесно је прогледао милошћу Светог Николе, који му се указао и сачувао му вид. Преузео је српски престо и као краљ постигао огромне војне и дипломатске успехе, укључујући победу над Бугарима у чувеној бици код Велбужда 1330. године. Његово највеће дело је манастир Високи Дечани, бисер српске средњовековне архитектуре који је подигао у знак захвалности Богу. У својој старости, поново је претрпео неправду, овог пута од сопственог сина Душана, поставши жртва државног удара и умирући мученичком смрћу у Звечану. Његове свете, нетрулежне и мироточиве мошти се и данас чувају у Високим Дечанима и представљају извор непресушних чудесних исцељења за вернике из целог света, без обзира на њихову религију. Он је симбол страдања, трпљења и крајње верности Божијој правди.