Свети Јован Златоусти слави се 26. новембра (13. новембра по старом календару). Један је од три велика јерарха (уз Василија Великог и Григорија Богослова) и сматра се највећим беседником у историји хришћанске Цркве. Назван је „Златоусти" (Хризостом) због своје необичне даровитости у проповедању. Рођен је око 347. године у Антиохији, у угледној хришћанској породици. Мајка Антуса, побожна удовица, посветила је живот васпитању сина у хришћанском духу. Јован је добио најбоље образовање тога доба — учио је реторику код славног Ливанија, који је за њега рекао да би био његов најбољи наследник „да га нису украли хришћани". Но Јован се окренуо Богу. Провео је шест година у строгом подвижништву и молитви, од чега две године у потпуној самоћи у пећини. Оштар пост тако је ослабио његово здравље да се морао вратити у град. Рукоположен је за свештеника у Антиохији, где је проповедима задобио огромно поштовање народа. Његове беседе биле су јасне, страствене и храбре — обличавао је грех богаташа, штитио сиромахе и позивао на искрено покајање. Године 398. изабран је за Патријарха цариградског. На том положају замерио се царици Евдоксији и корумпираном клиру, јер је безобзирно критиковао раскош двора и неморал у клеру. Два пута је прогнан у изгнанство. Умро је 14. септембра 407. године у изгнанству, на путу у удаљену Питијунту, са речима: „Слава Богу за све!" Свети Јован Златоусти саставио је литургију која носи његово име и која се служи највише пута у години. Његове беседе, тумачења Светог Писма и писма из прогонства остају ризница православне духовности. Васкршњи катихизис Светог Јована Златоустог чита се у свим православним храмовима на Пасху и позива све — и оне који су постили и оне који нису — на радост Васкрсења.