Sveti Jovan Zlatousti slavi se 26. novembra (13. novembra po starom kalendaru). Jedan je od tri velika jerarha (uz Vasilija Velikog i Grigorija Bogoslova) i smatra se najvećim besednikom u istoriji hrišćanske Crkve. Nazvan je „Zlatousti" (Hrizostom) zbog svoje neobične darovitosti u propovedanju. Rođen je oko 347. godine u Antiohiji, u uglednoj hrišćanskoj porodici. Majka Antusa, pobožna udovica, posvetila je život vaspitanju sina u hrišćanskom duhu. Jovan je dobio najbolje obrazovanje toga doba — učio je retoriku kod slavnog Livanija, koji je za njega rekao da bi bio njegov najbolji naslednik „da ga nisu ukrali hrišćani". No Jovan se okrenuo Bogu. Proveo je šest godina u strogom podvižništvu i molitvi, od čega dve godine u potpunoj samoći u pećini. Oštar post tako je oslabio njegovo zdravlje da se morao vratiti u grad. Rukopoložen je za sveštenika u Antiohiji, gde je propovedima zadobio ogromno poštovanje naroda. Njegove besede bile su jasne, strastvene i hrabre — obličavao je greh bogataša, štitio siromahe i pozivao na iskreno pokajanje. Godine 398. izabran je za Patrijarha carigradskog. Na tom položaju zamerio se carici Evdoksiji i korumpiranom kliru, jer je bezobzirno kritikovao raskoš dvora i nemoral u kleru. Dva puta je prognan u izgnanstvo. Umro je 14. septembra 407. godine u izgnanstvu, na putu u udaljenu Pitijuntu, sa rečima: „Slava Bogu za sve!" Sveti Jovan Zlatousti sastavio je liturgiju koja nosi njegovo ime i koja se služi najviše puta u godini. Njegove besede, tumačenja Svetog Pisma i pisma iz progonstva ostaju riznica pravoslavne duhovnosti. Vaskršnji katihizis Svetog Jovana Zlatoustog čita se u svim pravoslavnim hramovima na Pashu i poziva sve — i one koji su postili i one koji nisu — na radost Vaskrsenja.