Božić, Roždestvo Hristovo, slavi se 7. januara (25. decembra po starom kalendaru) i predstavlja najradosniji hrišćanski praznik. Na ovaj dan proslavljamo rođenje Gospoda našeg Isusa Hrista u Vitlejemu Judejskom. Presveta Djeva Marija i pravedni Josif došli su u Vitlejem zbog popisa koji je naredio rimski car Avgust. Pošto za njih nije bilo mesta u gostionici, sklonili su se u pećinu — vertep, gde su pastiri čuvali stoku. Tu se rodio Bogomladenac Isus, i Majka Božija Ga povila u pelene i položila u jasle. Te noći, anđeo Gospodnji javi se pastirima u polju i reče im: „Ne bojte se! Evo javljam vam radost veliku, koja će biti svemu narodu: danas vam se rodio Spasitelj, koji je Hristos Gospod, u gradu Davidovom." Pastiri pohitaše ka Vitlejemu i prvi se pokloniše novorođenom Spasitelju. A na istoku, mudraci (magovi) ugledaše neobičnu zvezdu na nebu i pođoše za njom. Zvezda ih dovede do Vitlejema, gde se pokloniše Bogomladencu i prinesoše Mu darove: zlato, tamjan i smirnu. Zlato kao Caru, tamjan kao Bogu, i smirnu kao Čoveku koji će postradati. Božić je u Srbiji najsvečaniji porodični i narodni praznik. Slavi se tri dana, a prethode mu Božićni post (četrdeset dana) i Badnje veče, kada se pali badnjak, unosi slama u kuću, i porodica se okuplja uz posne jela. Na sam Božić se seče česnica u kojoj je novčić — ko ga nađe, biće mu srećna godina. Tropar praznika: „Roždestvo Tvoje, Hriste Bože naš, zasija svetu svetlost razuma, jer u njemu zvezdoslužitelji zvezdom naučeni pokloniše se Tebi, Suncu pravde, i poznaše Tebe, Istok s visine. Gospode, slava Tebi!"