Празник се обележава 11. јула по новом (Грегоријанском) календару. Пренос моштију светитеља није само спомен на један историјски догађај, него сведочанство да благодат Божја остаје у светима и после њиховог упокојења. Мошти у православном предању показују да је цео човек, и тело и душа, призван на освећење. Када Црква празнује пренос моштију, она се сећа чуда, исцељења и утехе коју је Господ даривао молитвама Свога угодника. Такав празник укрепљује народ у вери и подсећа да светитељи нису само личности прошлости, него живи чланови небеске Цркве. Приступајући моштима и њиховом спомену, верни су позвани на покајање, молитву и озбиљан духовни живот, а не на пуко спољашње поштовање. Тога дана Црква молитвено помиње и: - Свети мученици Дабробосански и Милешевски Ово свето сећање није само историјско подсећање, већ живи позив да и ми озбиљније приступимо молитви, покајању, истини и делима милосрђа. Светитељи су доказ да се Јеванђеље може живети у сваком времену, ако човек своје срце преда Богу.