Празник се обележава 16. новембра по новом (Грегоријанском) календару. Празник Ђурђиц посвећен је преносу моштију Светог Георгија из Никомидије (где је пострадао) у град Лиду Палестинску, према његовој последњој жељи. Овај датум слави се и као дан када је освећен нови велелепни храм подигнут у његову част у Лиди током владавине цара Константина Великог. Свети великомученик Георгије, римски трибун из времена цара Диоклецијана, дао је свој живот за Христа (23. априла, што славимо као Ђурђевдан). Међутим, Ђурђиц стоји као подсећање на трајност његове светости и чудеса. За разлику од Ђурђевдана који симболизује мучеништво и духовни улазак на небо, Ђурђиц представља мир, обнављање Цркве и окупљање верника у храму. У српском народу, Ђурђиц је једна од најчешћих слава. Верници који славе Ђурђиц поштују свог заштитника који доноси мир и благослов у домове пред предстојећу зиму, молећи се за здравље и заштиту.