Празник се обележава 15. фебруара по новом (Грегоријанском) календару. Сретење Господње је један од дванаест великих Господњих празника. Слави се у спомен на догађај када је Пресвета Богородица, четрдесети дан по Рођењу Исуса Христа, донела Божанског Младенца у јерусалимски храм да би Га, према Мојсијевом закону, посветила Богу и принела жртву - две грлице или два голубића. Тада је у храму био праведни старац Симеон, коме је Свети Дух обећао да неће умрети док не види Спаситеља света. Када је угледао Христа, Симеон Га је узео на руке и пророчки изговорио чувене речи: "Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по речи својој, јер видеше очи моје Спасење Твоје..." (Лк 2:29). Овим догађајем симболично се сусрећу Стари и Нови Завет - старозаветни закон представљен у Симеону уступа место новозаветној благодати донетој у Христу. У храму се нашла и пророчица Ана, која је такође препознала и објавила Месију. Сретење је празник сусрета Бога и човека. У српској традицији, Сретење има и огроман историјски значај - тог дана 1804. подигнут је Први српски устанак у Орашцу под вођством Карађорђа, а 1835. донет је Сретењски устав, први демократски устав Србије.